Beogradski centar za ljudska prava predstavlja godišnji izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji za 2017. godinu

Ukupno 6.199 migranata izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, ali je svega 244 osoba registrovano, od čega je 236 podnelo zahtev za azil, rečeno je na predstavljanju godišnjeg izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava „Pravo na azil u Republici Srbiji za 2017. godinu“. 

John Andrew Young, šef odeljenja za pravnu zaštitu izbeglica UNHCR kancelarije, kazao je da je Srbija, uprkos veoma teškim okolnostima, tokom čitave migrantske krize imala human i blagonaklon pristup prema izbeglicama, navodeći da veliku zaslugu za to imaju nevladine organizacije poput Beogradskog centra za ljudska prava.

“Smatramo da je ovaj izveštaj od izezetne koristi institucijama, jer će uvidom u njega dobiti korisne informacije koje im mogu pomoći u daljem postupanju i radu na rešavanju problema sa kojima se susreću migranti u Srbiji”, rekao je Young.

Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, Sonja Tošković, istakla je da je došlo do određenih pozitivnih pomaka kad je reč o položaju izbeglica, ali da i dalje postoje proceduralni problemi u toku postupka dobijanja azila.
“Humanitarni pristup koji je naša zemlja zauzela nakon zatvaranja balkanske rute je za svaku pohvalu. S druge strane, moramo reći da je to dovelo do problema kad je reč o samom postupku azila za sve ljude koji su želeli da podnesu zahtev”, rekla je Toškovićeva, dodajući da je prethodne godine prvi put započeto institucionalno reševanje problema migranta njihovim uključivanjem u obrazovni sistem, društveni, ekonomski i kulturni život Srbije.

“U pitanju su vrlo mali pomaci, imajući u vidu da procedure za spajanje porodica još uvek ne postoje, da nije regulisano pravo na putnu ispravu i niz drugih prava. Svesni smo da su ovo početni koraci i mi smo puni nade da će oni dovesti do još većih pomaka”, zaključila je Toškovićeva.

Ana Trkulja, advokat Beogradskog centra za ljudska prava, rekla je da najveći broj tražilaca azila napušta postupak azila pre njegovog okončanja, te da je u 70 odsto slučajeva prvostepeni organ odbacio zahteve tražilaca azila, navodeći kao najveći razlog primenu koncepta sigurne treće zemlje.
“Sistem azila u Srbiji u 2017. godini pevashodno je počivao na automatskoj primeni koncepta sigurne treće zemlje, što je ocenjeno kao problematična praksa i od strane međunarodnih tela, kao što su UN Komitet za ljudska pava, UN komitet za prava deteta i UN Komitet za eliminaciju rasne diskriminacije”, kazala je Trkulja.

U toku 2017. godine u Srbiji je uočena pozitivna promena u oblasti socijalne inkluzije migranata i izbeglica, međutim većina migranata i dalje ne vidi Srbiju kao zemlju utočišta, najviše iz razloga što zemlje sa razvijenijim sistemom azila pružaju bolje uslove za integraciju i bolji život.

Autor: Vojislav Milovančević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *