Kraj je marta i korona virus zatvara pijace širom Srbije. Jelena, veb-dizajnerka iz Beograda, razmišlja kako da preseli pijačne tezge u onlajn svet.
Poziva u pomoć Fejsbuk prijatelje: programera i poljoprivrednika Sašu iz okoline Pančeva, i iskusnu stočarku Snežanu iz sela kraj Kruševca.
Ekonomista Marko i slikarka Aleksandra, oboje iz Beograda, sami joj se javljaju.
Dok su neki poljoprivrednici iz očaja hranili povrćem stoku, ova ekipa osnovala je Fejsbuk grupu „Pijaca” preko koje su mnogi poljoprivrednici uspeli da prodaju zalihe, umesto da ih bacaju.
„Ne možete ni da zamislite sreću tih ljudi, posebno povrtara koji su mislili da će morati da bace salatu i spanać”, kaže Jelena Stanković za BBC na srpskom.
- Kako hrana sa srpskih pijaca stiže do vas u doba korone
- „Kinezi će otići i sve će da zaraste u korov“: Kako zemljoradnici iz Kine osvajaju ruski Daleki istok
- Zašto u Srbiji u doba virusa korona stoka jede hranu za ljude
Paralelni univerzum gde su svi zadovoljni
Od osnivanja grupe, Jelena leže u tri, a ustaje u osam ujutru.
„Obnevidela sam u inboksu, koče mi se šake od kucanja. Ali zato su neki proizvođači rasprodali zalihe”, govori ona.
Poneta uspehom, neobična družina otvara i sajt za prodaju hrane, svega nedelju dana od osnivanja Fejsbuk grupe.
Ne naplaćuju usluge ni kupcima ni prodavcima, iako Jelena nema stalni posao, ali ni računar, pa radi telefonom.
„Zapravo, imam korist od ovoga, osećam se dobro, zar je to malo?”, pita ona.
Jelena je iz Beograda, ali je pre dve godine upoznala čoveka koji živi na selu i preselila se kod njega, u Mihajlovac kod Smedereva.
Očarala se uzgajanjem povrća, ali se susrela sa problemima malih poljoprivrednika, od kojih je jedan bio plasman robe.
Grupu je osnovala 30. marta, nakon što je na Fejsbuku videla objavu žene koja je poklonila 490 kilograma šampinjona jer nije imala gde da ih proda.
„Porazila me ta objava”, govori Jelena.
„Pijaca” je dobijala oko 400 članova dnevno u prvih deset dana od osnivanja – sada broji gotovo 5.700 članova.
Grupa okuplja kupce iz Beograda i proizvođače iz šireg regiona.
Odlukom Vlade Srbije od 20. aprila pijace ponovo mogu da počnu sa radom, ali inicijatori „Pijace” se nadaju da će onlajn prodaja istrajati.
„Nadamo se da će kontakti koji se budu napravili ostati, da će zaživeti model iz drugih zemalja, gde se domaći proizvod ceni, kupuje i dobija na kućnoj adresi, a mali proizvođač je poštovan i ne mora da brine o plasmanu”, kaže Jelena.
Prvi put je najteži
U virtuelnoj pijaci zuji kao u košnici. Jelena radi najveći deo dana, a Saša i Snežana nakon poslova u plastenicima i štali.
Bilo je mnogo nedoumica jer bar polovina poljoprivrednika prvi put prodaje onlajn, a mnogo kupaca prvi put ovako kupuje.
Nekim proizvođačima hrane bilo je nejasno čak i kako da uđu u grupu, napišu šta prodaju, po kojoj ceni, kako da postave fotografije.
„A onda su stigle prve narudžbine. Tada bi me ljudi pitali kako da upakuju mast, a ja im objašnjavala da ne mora u kanticu, koja je skupa, može i u kesu, pričala im da su meni tako i u marketima pakovali.
„Onda sledi pitanje svih pitanja – kako da se nađem s kupcem u Beogradu. To je veliki problem”, govori Jelena.
U pitanju su ljudi koji malo kada dolaze u prestonicu, a ni taksisti ne poznaju sve ulice, kaže.
Zato ih ona navodi, pita iz kog pravca dolaze, u kojim naseljima žive kupci, pravi im redosled kojim posećuju mušterije.
Kaže da je najteži taj prvi put, i proizvođaču i kupcu.
„A onda se seljak vrati kući umoran, ali s novčanikom punim para, a kupac fotografiše šta mu je stiglo i pohvali se na grupi.
„Proizvođač dobija elan da nastavi, a zadovoljni kupac ne menja dobavljača. U tim situacijama imam utisak da živim u paralelnom univerzumu, gde su svi zadovoljni”, kaže Jelena.
Kad mušterija jednom dobije dobru robu, zauvek je „kupljena” – jedan proizvođač jaja već je dogovorio prodaju mesecima unapred, dodaje.
„Šta ako naiđe inspekcija?”
Registrovana poljoprivredna gazdinstva imaju mogućnost da određenu količinu proizvoda legalno prodaju na imanju, ili šalju na kućnu adresu kupca, objašnjava hemijska tehničarka i stočarka Snežana Rajković.
Međutim, veliki broj poljoprivrednika i mušterija nije obavešten da je ovakav način prodaje po zakonu.
„Kupci su mislili da je ovakva prodaja nelegalna, nisu znali za trgovinu ‘s kućnog praga'”, kaže Rajković za BBC na srpskom.
Dodaje da je nisu začudili kupci iz grada, ali jeste veliki broj poljoprivrednika koji nisu čuli za ovakvu prodaju.
„Bili su prestrašeni, šta ako nas zaustavi policija, šta ako naiđe inspekcija. Jedva sam mnogima objasnila da je to po zakonu i gde da se informišu o detaljima.
„I ovde dolazimo do pravog problema našeg seljaka, odbija novine, ne zna pravilnike, ne ume da se snađe na društvenim mrežama. U svakoj branši mora da se uči konstantno, bilo da si stočar, frizer ili lekar”, kaže Snežana.
Kad obavi poslove oko 40 krava i u plasteniku, ona počinje da radi na Fejsbuk grupi.
Strpljivo objašnjava ljudima kako da se uloguju na grupu ili na sajt, a onda ih uči „sitnim forama” bolje prodaje, kaže.
„Tri kupca hoće povrće od Milke, a njoj se ne isplati da doveze robu za troje. Zamolim kupce da pronađu još zainteresovanih za Milkinu robu, i oni se potrude”.
„Ili, jedna osoba ima jaja, druga sir, ja im kažem da nađu još nekog iz istog sela, recimo povrtara, pa da nastupe zajedno i da dele troškove puta”, govori Snežana.
- Japansko čudo: Roboti traktori i dronovi za prskanje useva
- Upoznajte „staromodnog“ francuskog farmera
- Šta sadrži hrana u Srbiji
U trećem slučaju prodavac Ljubiša imao je samo suhomesnate proizvode, ali njegov brat ima mlin.
„Predložimo da od brata kupi brašno, malo se ugradi i tim parama isplati sebi put. Poštenjačina se tako malo ugradio da je imao najjeftinije brašno, prodao olako 500 kilograma, plus meso”, kaže Snežana.
Ona se sa Jelenom poznaje iz humanitarnih Fejsbuk grupa, putem kojih je hranom sa svog imanja pomagala samohranim i roditeljima bolesne dece.
U prvim danima rada grupe „Pijaca”, Snežana opet sprovodi humanitarnu akciju.
Deo hrane je otkupila od proizvođača, a deo su oni poklonili za donaciju udruženju koje pomaže roditeljima dece sa autizmom i dece koja boluju od raka.
Snežana ne voli da priča o tome: „Ne dopustimo da nas humanost čudi… Niko ne treba da bude sam kad je teško i ovo nije vreme da se zaradi na muci”.
„Mnogi se neće vratiti na tezge”
Saša Todorović, programer i povrtar iz Omoljice kod Pančeva, slaže se da seljak treba da preokrene situaciju sebi u korist.
On ustaje u sedam ujutru da bi radio u plastenicima, a uveče seda za kompjuter i ostaje pred njim do tri ujutru – tako je nastao sajt Pijaca onlajn.
„Da nije korone, ljudi ne bi onlajn prodaju ni pokušali”, govori Todorović za BBC na srpskom.
Kaže da mnogi nisu imali predstavu o internetu, a nakon par prodaja shvate: „ovo je super stvar”.
„Mislim da se, nakon što su probali ovaj način prodaje, mnogi neće vratiti za tezge. Osetili su da je ovako jednostavnije, neki su oduševljeni”, kaže Saša.
Dodaje da prodavci moraju da se potrude, što znači odmah kupcu odgovarati na pitanja, a onda mu isporučiti kvalitetan proizvod.
Kao ni drugi članovi ekipe, Todorović ne računa na zaradu od grupe i sajta:
„Ako sve gledaš kroz dinar, nema ništa od života, pretvorićeš se u robota. Zaradiš dinar, potrošiš ga, nema svrhe.
„Možda nama dobro ide baš zbog toga što ljudi osećaju s koliko volje i strpljenja radimo ovo, neopterećeni parama”, kaže.
Pojedine državne institucije takođe su počele da otvaraju onlajn pijace, za koje bi Saša voleo da zažive.
„Ali ako seljak bude pitao za pomoć i savet, a sa druge strane sedi bezvoljni ćata, nema ništa od toga. Mi odgovaramo strpljivo na svako pitanje”, objašnjava on.
Država hvata onlajn korak
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenulo je 10. aprila platformu Elektronska pijaca Srbije.
Ponuda je istovetna onoj na onlajn pijačnim tezgama. Poručenu robu kupci mogu da dobiju direktnom isporukom ili putem kurirskih službi.
Dodatne informacije na portalu epijaca ili na brojeve telefona +381 60 011 5711; +381 64 818 8777; +381 63 380 173; +381 60 500 7100; +381 65 338 8017.
Sve više grupa na društvenim mrežama
Fejsbuk grupu „Pijaca” i sajt Pijacaonline pomažu još dvoje Beograđana, ekonomista Marko Vasić i umetnica Aleksandra Ognjanović.
Marko kaže da je celog života u porodičnom biznisu. Danas radi za američko tržište i bavi se promenama u osiguranju.
Pažnju mu je krajem marta privukla vest o rastućoj ugroženosti poljoprivrede u vreme korone.
„Objavio sam status na Linkdinu, kako bih sa poslovnim poznanicima pronašao pogodno rešenje. Neko mi je ukazao na grupu ‘Pijaca’, pa sam počeo da razvijam ideje nadahnut time što oni rade”, kaže Marko za BBC na srpskom.
Slikarka Aleksandra Ognjanović kaže da ne želi da zavisi od marketa i sistema.
„Nedostaje nam taj personalni odnos, čoveka ka čoveku, koji je osnov poverenja.
„Svest o kolektivnom dobru ovde je zaboravljena, a bez nje ne može da nam bude bolje”, govori Aleksandra za BBC na srpskom.
Na društvenim mrežama nastavile su da niču grupe za prodaju hrane, a „Pijaca” ih podržava i preporučuje.
Administratori ohrabruju ljude širom Srbije da prepišu njihov model, a onlajn pijace otvaraju i opštine i udruženja poljoprivrednika.
U međuvremenu, prodavačica sira iz okoline Pančeva prodala je zalihe preko interneta i najavila da odjavljuje tezgu čim prođe epidemija.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
