Knjaževac 01/07/2022
Identitet jednog naroda, ogleda se kroz očuvanje i negovanje običaja i tradicije. Kultura i umetnost, običaju i verovanja, lepota i mudrost življenja, čine tradiciju jednog naroda, koja predstavlja bogatstvo i lepotu rodoljublja. Tradiciju treba upoznati, otkrivati i negovati i tako od zaborava čuvati neprocenjive vrednosti koje čine lepotu duha naroda.
„Bolje da propadne selo nego običaj.“ 
Iako je skoro nemoguće utvrditi tačan period nastanka nekog običaja, veruje se da oni potiču iz najranije prošlosti našeg naroda. Običaji su nastali sa ciljem da zadovolje najrazličitije ljudske potrebe, stoga kako su se potrbe naroda menjale, tako su se manjali i njihovi običaji.
Još od najranijih vremena, običaji čuvaju identitet našeg naroda. Srbi predstavljau narod sa dugom tradicijom, koji je zbog različitih istoriskih dešavanja, bezbroj puta bio suočen sa borbom za njeno očuvanje. Iz tog razloga su mnogi običaji, tokom vekova izgubljeni ili potisnuti. Dok kod Srba idalje postoji iskonska želja za očuvanjem i prepoznavanjem običaja kao srpskog identiteta i težnje da se mnogi običaji obnove i utkaju u savremen život našeg naroda.
Za srpsku religiju i običaje karakterističan je veliki broj paganskih običaja i verovanja koji potiču još iz vremena pre širenja hrišćanstva u ovim krajevima. Dugo vremena Srpska pravoslavna crkva nije ostvarivala značajni uticaj na narod, posebno u periodu turskih osvajanja, što je kod Srba izazvalo pojavu takozvane „specifične religioznosti“. Koja je nastala prožimanjem stare, predhrišćanske religije i hrišćanske tradicije, taj susret hrišćanskih i predhrišćanskih rituala karakteriše celokupnu srpsku narodnu tradiciju i veru.
Srpskoj narodnoj religiji poseban kvalitet daje verovanje istorijskih stručnjaka, da hristijanizacija kod Srba nikada nije do kraja izvršena, što dovodi do mešanja verskih i paganskih običaja i verovanja.
U današnjem vremenu kod Srba se odvija proces povratka tradiciji, medjutim postoji opasnost od podmodarstva, izmišljanja i uvodjenja novih elemnata koji su preuzeti iz modernih shvatanja i ne pripadaju sroskoj tradicijonalnoj kulturi. Iz tog razloga u ovom vremenu treba negovati običaje i tradiciju, kao nešto što se ustaljeno prati, obeležava i proslavlja i što se s kolena na koleno prenosi i ostavlja u amanet za buduća pokoljenja.
