Knjaževac 23/09/2022
Na osnovu Zakona o javnom informisanju, Zakona o radiodifuziji i Zakona o oglašavanju zagarantovana je zaštita prava na privatnost, što znači da se informacije iz privatnog života ne mogu objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče. Ovaj zakon posebno je izričit kada su u pitanju maloletne osobe.
Prema Preporuci Saveta Evrope o izveštavanju medija o krivičnim delima posebno je naglašeno da : “posebna zaštita mora biti pružena maloletnim i drugim ranjivim licima, kao i žrtvama, svedocima i porodicama osumnjičenih, optuženih i osuđenih lica. ’’
U Etičkom kodeksu novinara Srbije navedeno je da prilikom izveštavanja o počinjenom nasilju, novinar mora da vodi računa o potrebi javnosti za informacijom, odnosno interesu i osećanjima žrtava i neposredno pogođenih osoba. I stoga je zabranjeno da se, radi senzacionalizma ili „atraktivnosti” izveštaja, objavljuju informacije koje nisu neophodne za razumevanje suštine događaja, i koje pritom mogu da dovedu do uznemirenosti kako žrtava i njihovih bližnjih, tako i šire javnosti.
U Kodeksu novinara Srbije takođe piše da je novinar obavezan da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima izveštava, a posebno da štiti prava i dostojanstvo dece i žrtava zločina.
I pored svih ovih smernica nazovi novinari u Srbiji ne prezaju od toga da prekrše pravilo i objave detalje o maloletnoj žrtvi nasilja ili zlostavljanja. I što je najbolnije – bez posledica.
Primer :
– Pošto je u Bečeju ubijen maloletnik E.B. roditelji su tiražnom dnevnom listu ustupili fotografije mrtvog mladića sa vidnim povredama. Sa željom da demantuju teze da je dete preminulo nesrećnim slućajem, fotografija je objavljena na naslovnoj strani. Komisija je odlučila da je u ovom slučaju više tačaka članova IV Kodeksa novinara Srbije-Pored objavljivanja neprimernih sadržaja koji mogu imati štetne uticaje na decu, prava na dostojanstvo dece, žrtava zločina i drugih ugroženih grupa.
Ovaj slučaj dobro ilustruje i odrdbe Kodeksa koji se tiču odnosa prema izvoru informacija da novinar ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi odnosno da izvori nisu uvek svesni moći medija i posledica izjava
Primer II:
Slučaj nestale dvanaesto godišnje devojčice M.K (Malčanski berberin) nestale 2019.godine koja je pronadjena nakon deset dana opsežne potrage koja je alarmovala Srbiju. Iako je devojčica žrtva, mediji su već na samom početku prikazali drugačiju sliku u javnosti.
Medijska slika: Uzimajući u obzir specijane okolnosti , međunarodne standarde i domaće zakonodavstvo bilo je za očekivati da će izveštavanje biti profesijonalno.U stvarnosti situacija je bila suprotna. Sve je počelo sa medijskim špekulacijama da je devojčica Romkinja. Objavljivanjem neprimernih opisa, I lažnih vesti, što je samo kulminiralo kad je devojčica pronađena. Nekoliko tabloida je objavilo fotografiju devojčice na kojoj se vide povrede, prestrašenost i iscrpljenost. U roku od mesec dana, Savet za štampu primio je 25 žalbi, koje su uputili roditelji devojčice, različite organizacije i građani.
Ovi primeri loše praksve jasno ukazuju na značaj potreba zaštite prava deteta prilikom saopštenja podataka. Takodje ukazuju na značaj poštovanja prava i potreba žrtava i dovodi nas do zaključka da je neophodno da novinari nauče posebne tehnike razgovora sa decom, da se trude da uvek imaju dozvolu roditelja, da znaju kako da izađu na kraj sa komplikovanom situacijom
