Knjaževac 04/10/2022
Medijsko pravo u Srbiji regulisano je medijskim zakonima : Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima.
Kada govorimo o žrtvama u medijima često dolazimo do pitanja – Kako se pravo žrtve sagledava kad pred sobom imamo maloletno lice; Kada pred sobom imamo pravo žrtve koja ima pravo na zaborav; Kakva je uloga saradnje medija sa prorodicom žrtve; Gde je granica o interesovanju javnoti i pravo javnosti da bude informisana o nekom događaju?
Medijsko zakonodavstvo pitanje zaštite privatnosti, pitanje zaštite maloletnika, pitnje prava na zaboravi, sva ova povezana pitanja su mnogo detaljnija u odnosu na krivično zakonodavstvo.
Zakon o janominformisanju i medijima vrlo precizno definiše izveštavanje o krivičnim delima i kaže da se informacije mogu objaviti samo ako su iznete na glavnom pretresu, da glani pretres može biti javan ili da su informacije dobijene od organa javnih vlasti.
Pružalac medijskih usluga je dužan da zaštiti inentitet maloletnika kad to nije učinio organ javne vlasti ili druga lica, uključujući i drugog izdavača medija – čije saopštenje ili izjavu objavljuje ili prenosi.
Kada je reč o izveštavanju o deci – žrtvama, mediji moraju biti fokusirani na očuvanje dostojanstva i neotkrivanje identiteta žrtve. Izveštavanje o deci zahteva posebnu vrstu edukacije i profesionalizacije novinara, koji su nužni kad su u pitanju medijski sadržaji koji se tiče dece.
Iako medijsko zakonodavstvo propisuje zakone i sankcije za kršenje istih, najzad postavlja se se i pitanje uloge centra za socijalni rad i (izostatka) njihove reakcije u situacijama kad su roditelji ,odnosno staratelji izvor informacija čijim se objavljivanjem povređuju prava maloletnika.
