Ланац превенције и карика која недостаје у подизању свести о важности учешћа грађана и породице у збрињавању изненадног срчаног застоја.
Изненадни срчани застој представља прву манифестацију болести код до особа које до тада нису имале срчаних тегоба или боловале од других болести. Подаци популационе статистике за Србију указују да у Србији годишње умре око 100.000 особа а срчаних тегоба више од 55.000. а прва манифестација обољења која се заврси смртно бележи се у Србији код више од 25.000 особа годишње.
Обољење је специфично и има карактер изненадног јер се јавља код особа које су до тада биле наизглед сасвим здраве, без озбиљњих здравствених тегоба, наравно да то треба разликовати од онога сто називамо срчани застој који је последица јасно манифестованог обољења код тешко оболелог човека, али тада се он најчешће дешава у Болници, јер је препознато да је особа тешко болесна и очекује се да могу настати смртне компликације болести.
Наука и примери из бројних земаља које су начиниле ефикасну стратегију борбе против изненадног срчаног застоја указују да овај трагичан догађај са несагледивим последицама по породице страдалих, може бити спречен, те да је могуће се ефикасно борити са насталим срчаним застојем и да чак у случајева пружена помоћ до доласка екипа Хитене медициске помоћи, од стране члана породице или очевидца може спасити живот.
У Србији не постоји званичан регистр Срчаног застоја . Студија Еуреца Србија указује да је преживљавање срчаног изван болничког застоја у србији током испитивања које је провео ресусцитациони савет Србије износило од 0,2 до 1,1/100.000 односно не веће од 1% од свих започетих реанимација тако да у Србији преживи од 15-20 особа годишње, срчасни застој који се догодио изван здравствене установе. Подаци EuReCa ONE студије указују да у европским земљама преживи 10,3 % од свих особа које доживе срчани застој изван болнице.
Анализа ових података показује да је чак у 85% случајева у развијеним европским земљама помоћ унесрећеном пружана од стране очевица, док је у подацима који су прикупљени у Србији та помоћ изостала и износи симболичних 6%, само у том броју случајева јесте очевидац пружио мере помоћи, а пре доласка стручне екипе.Присуство очевица код особа са EuReCa догађајем, увећава шансу за започињање кардиопулмоналне ресусцитације 2,8 пута.
Према доступним подацима из регисра Српског ресусцитационог савета од 6266 случаја забележена код 2725 (43,5%) је постојао сведок. Сведок је радио CPR код 10,6% случајева. Подаци указују да највећи број случајева се дешава код куће.
По подацима EuReCa_Srbija у кући се дешава чак 81% случајева, а на улици 5,2%, на послу 1%, спорту 0,2%.
Kод куће само 4,8% сведока започиње реанимацију, а на улици само 4%. На послу је код 8 пацијената био присутан сведок, али ни један није започео КПР. Ови резултати указују на мање учешће сведока срчаног застоја , наравно све је то готово безначајно мало у односу на Европске просеке.
Научници у развијеним земљама постали су свесни да без активног учешћа грађана и помоћи унесрећеном коју они треба да пруже до доласка екипа Хитне медициснке помоћи битка за живот особа са изненадним срчаним застојем не може бити добијена без учешћа грађана.
У великом броју градова у Сједињеним америчким државама а касније у великим центрима у европи политичари, јавност и здравствени систем, позвао је грађане да учествују активно у збрињавању животно угрожених особа имплементацијом ланца преживљавања. Наведена активност, уз остале мере, наравно, довела је до повећања преживљавања изненадног срчаног застоја у развијениом земљама.
Наиме, анализа опремљености екипа, броја лекара, едукованости здравственог кадра не указује на битне разлике у збрињавању унесрећених у Србији или било којој другој развијеној земљи Европе, али у Европским земљама очевици помажу унесрећенима и то даје резултате.
Ланац преживљавања симболизује учешће грађана у збрињавању изненадног срчаног застоја, као и сваки ланац, снажан је колико је снажна најслабија карика тог ланца.
Прва карика ланца је рано препознавање и благовремени позив за помоћ, а ради превенције срчаног застоја
Друга карика ланца је рана примена мера КПР – Кардиопулмоналне ресусцитације, од стране очевица а до доласка екипе ХМП
Трећа карика ланца је рана дефибрилација, чији је значај посебно изражен у подручјима која се удаљена од општинских центара и у која по европском стандарду екипа ХМП не може стићи у оквиру 480 секунди од момента срчаног застоја.
Четврта карика је специјализована медицинска помоћ
Прва карика овог ланца је – Едукација, која се односи на потребу едукације најшире популације за примену мера подршке животу у животно угрожавајућим ситуацијама, а при појави срчаног застоја пре свега.
Остале карике овог ланца односе се на:
- Мониторинг, тј успшостављање ситема прачеља појаве која се посматра;
- Препознавање: пратимо препознавање појаве срчаног
- Позив за помоћ
- Одговор: пратимо квалитет, брзину одговора.
Савремен приступ едукацији становништва заснован је на холистичким принципима, те не улазећи у анализу сваког детаља покушава се применом едкукатиних метода и коришћењем масовних медија на што једноставнији начин допрети до сваког појединца, радио и Телевизија, те друштвене мреже су моћно средтво у тим настојањима.
Током 2019. године Ресусцитациони савет Србије спровео је истраживања којима је покушано да се разуме однос лекарска интервенција на терену – породица унесрећеног. Анкетирани лекари запослени у Хитној медицинској помоћи изразили су врло негативан став о присуству чланова породице током примене мера ресусцитације, јер сматрају да се разумеју у поступке о којима су се информисали преко телевизијских екрана врло лоша и нетачна слика о интервенцији и начину интервенције односно створена слика о свемогућности екипа хитне помоћи, те сами грађани не помажу већ чекају да помоћ „стручних особа“, „плаћених за то“ дође. Лекари и сестре указују да су у бројним ситуацијама имали непријатности од стране породице, када је у питању било збрињавање животно угрожене особе.
Јачање „Ланца преживљавања“ кроз јачање прве карике тог ленца која се симболично назива и „Ланац превенције срчаног застоја“, оснаживањем основног елемента тог ланца
– ОБРАЗОВАНОСТ- ЕДУКАЦИЈА
Повећање свести грађана о важности едукације за пружање основних мера подршк животу тиме утиче на стварање свести о потреби и неопходности активног учешћа грађана у јачању ланца превенције и ланца преживљавања у критичним ситуацијама до доласка Хитне медицинске помоћи и активно укључивање грађања у „лана преживљавања“ и збрињавање животно угрожених особа. То подразумева образовање ,од школског узраста, https://www.youtube.com/watch?v=2xdF4_XZRRI
Изграђивање свести реалним могућностима савремене медицине у збрињавању животно угрожених пацијената пре и току и након насталог срчаног застоја, најшире популације да „ЗНА, УМЕ и РАЗУМЕ“ зато је потребно да се активно укључи у збрињавање животно угрожених кардиолошко оболелих особа, путем раног препознавања знакова животно угрожавајућих стања, благовременим упућивањем позива за помоћ и схвати и прихвати неопходност едукације за пружање основних мера подршке животу од стране очевица,члана породице или случајног пролазника, до доласка здавствених стручних екипа Хитне медицинске помоћи. https://www.youtube.com/watch?v=9JELd2Hkkkk
Верујемо да ћемо заједничким напором медија и потрбом за едукацијама , допринети подизању свести о важности бриге о здрављу и пружању помоћи . И да ће схватањем потребе и едукацијом допринети макар и један спашеном животу .
|