Knjaževac 13/06/2022
Srpska pravoslavna crkva I njeni vernici, danas obeležavaju drugi dan jednog od najzanačajnijih hrišćanskih praznika – Svete trojice, koji se drugačije naziva Duhovi ili silazak Svatog duna na apostole.
Ovo je po značaju treći praznik u hrišćanskoj veri , posle Uskrsa I Božića. Praznuje se tri dan a prvi dan se uvek pada u nedelju na pedeseti dan od Uskrsa. Čitava sedmica prolazi u znaku Duhova I u njoj se ne posti, što predstavlja uvod u Petrovski post.
Postoji verovanje da se na Svete Trojice ispunilo se Hristovo obećanje učenicima da će primiti blagodet duha svetog i progovoriti mnogim jezicima koje do tada nisu znali. Time je završeno osnivanje Hristove crkve, a apostoli krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.
Još od prvih hrišćana običaj je da se na ovaj praznik pod u hramovima pokriva travom, a zidovi ukrašavaju zelenim granama. Što se pbjašnjava na dva načina. Jedno je po ugledu na starozavetni jevrejski običaj o prazniku „Sedmica“, pošto je Duh Sveti sišao na apostole na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti obnavlja duše naše kao i celokupno biće.Drugi je da su kuće Jevreji a time i apostoli ukrašavali granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišća.
Posle svete liturgije služi se molitva, priziv svetom duhu, na kojoj se kleči i pletu se venci od trave i cveća koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće sa sobom, da bi ih Gospod zaštitio od raznih nesreća.
Običaji vezani za Svetu Trojicu imaju veze sa paganskim vremenima i borbom protiv demona te se smatra da na Duhove ne treba spavati. Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.
Prvi dan praznika predstavlja I Dan policije i Dan MUP-a Srbije, a obežava se u znak sećanja na 1862. godinu kada je srpska žandarmerija, na ovaj praznik, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.
