Knjaževac 11/08/2022
Za položaj žena, u svim segmentima vezuje se nailaženje na takozvane staklene plafone odnosno nevidljive prepreke koje ometaju njihovo napredovanje i slobodno uživanje u osnovnim ljudskim pravima. Predrasude i stereotipi u odnosu na uloge ljudi u društvu, samo zato što je neko rodjen kao žena i muškarac široko su rasprostranjeni i imaju dubok uticaj na naše društvo i odnos prema drugima. Rodne nejednakosti su posebno izražene u zajednicama manjinskog stanovništva, posebno u Romskoj populaciji gde uz druge nepovoljne socio-ekonomske faktore (pre svega siromaštva), predstavljaju izvor izuzetno visoke rasprostranjenosti nasilja nad ženama i decom.
Činjenica da rodne nejednakosti imaju veliki uticaj na povećanu stopu nasilja u porodici i društvu, jasno se ogleda u istraživanju koje je pokazalo da žene i muškarci imaju drugačije percepcije bezbednosti i sigurnosti. Za razliku od koncepta bezbednosti, koji u fokus stavlja državu, teritoriju i naciju, koncept ljudske ili humane bezbednosti u centar stavlja pojedinku i pojedinca i njihovu dobrobit i prava. 
Iako se diskriminacija žena- kao podredjenih na osnovu pola i roda, danas prepoznaje kao politički neprihvatljiva i ekonomski neisplativa, a zakonski je sankcionisana, situacija je mnogo složenija u pogledu života i prava Romkinja, koje su često žrtve dvostruke i/ili višestruke diskriminacije i koje su češće i u mnogo većem broju izložene nasilju (porodičnom, rodom, društvenom…) Nasilje nad ženama je umnogome izraženije u ruralnim krajevima, gde su žrtve ne samo izložene siromaštvu i, u slučaju Romkinja, često i oskudici kada je reč o osnovnim uslovima za život nego i naglašeno patrijarhalnom modelu porodičnih odnosa koji i generiše rodno zasnovano nasilje. Žene u ruralnim krajevima imaju otežan pristup informacijama, mehanizmima i servisima podrške, što dovodi do toga da ne prepoznaju nasilje koje trpe, a kada ga prepoznaju ne znaju kome da se obrate.
Kada je reč o Romkinjama nailazimo na činjenicu da se one u velikom broju i dalje susreću sa, “isključenošću iz društva i visokom stopom nezaposlenosti“. Romske žene i deca, su najčešće žrtve porodičnog nasilja koje „često ostaje neprijavljeno“. Usled specifične kulture tišine u zajednici, Romkinje često oklevaju da govore o nasilju koje preživljavaju. Odgajane u skladu sa rigidnim patrijarhalnim normama, one prihvataju nasilje kao svakodnevnu pojavu i sastavni deo života.
Po podacima istraživanja, koje je u 2019.godini sprovelo udruženje Romski centar za žene i decu “Daje”, uvidjamo da je više od dve trećine Romkinja bilo izloženo psihološkom nasilju najmanje jednom u toku života, a isti procenat romskih žena ima iskustvo fizičkog nasilja. Svaka četvrta Romkinja je najmanje jednom tokom života bila prinuđena na seksualni odnos. Čak 40% Romkinja izloženo je ekonomskom nasilju od strane partnera.
U romskoj zajednici nasilje u porodici se češće opravdava od strane žene, dok se kao najčešći razlozi navode: Zanemarivanje dece (30%); Ženska nezavisnost (svadja sa supružnikom – 21%); Izlazak i rad bez njegovog znanja (19%).
Borba protiv nezahvalnog društvenog položaja Roma, a posebno Romkinja, iziskije ogroman turud i posvećenost organizacija i države jer su one najčešće žrtve kršenja prava deteta, porodičnog nasilja i rodne diskriminacije u našoj zemlji. Mnogi centri za prava dece snažno izražavaju svoju opredeljenost za minimalnu toleranciju prava svakom obliku ponašanja koje predstavlja diskriminaciju, nasilje, zlostavljanje ili zanemarivanje dece i žena.
U cilju poboljšanja položaja Romkinja i romske dece u društvu, i njihove zaštite od porodičnog nasilja, Udruženje Romkinja „Osvit“ je 2017.godine. otvorilo besplatnu SOS telefosnku liniju na romskom i srpskom jeziku koja svim ženama sa iskustvom nasilja bez obzira na nacionalnu pripadnost, starosnu dob, obrazovni nivo i socijalni status, pruža mogućnost za izlazak iz kruga nasilja. Aktivnosti usluge SOS telefona usmerene su ka osnaživanju žena kroz pružanje informacija o pravima, anonimne konsultacije, pomoć i podršku u kriznim, odnosno hitnim/akutnim situacijama, kao i usmeravanje na druge službe i izvore podrške, odnosno povezivanje sa tim službama.
