Knjaževac 27/09/2022
U našoj zemlji se na decu u medijima najčešće se nailazi kada su ona predstavljena kao žrtve naislja a veoma retko možemo naići na medijske izveštaje o deci kao o ravnopravnima učesnicima u javnom životu, koji imaju svoje stavove i pravo da ih izraze.
Vidljivost dece u našim medijima je veoma slaba, što ukazuje na to da mediji ne pridaju veliki značaj temama koje se odnose na najmladje gradjane – dok oni ne postanu žrtve. Izveštavanje o deci i najmladjima sa sobom nosi odredjene izazove i propise koji moraju biti ispoštovani radi očuvanja privatnosti i dostojanstva deteta / žrtve.
Po pitanju sankcionisanja odgovornih i striktne zaštite privatnosti, različite zemlje imaju različite pristupei regulative. Međutim, u ekonomskom i društveno razvijenijim zapadnim državama, ova tema je veoma osetljiva, pa se preko medija apeluje na nadležne rukovodioce kako bi se prava dece u što većoj meri zaštitila.
U Velikoj Britaniji akcenat se stavlja na takozvano “Zastrašivanje roditelja”. Tamošnji urednici korisre upečatljive naslove i strašne priče zločina da bi na taj način uplašili roditelje i naterali ih da vode više računa o svojoj deci i njihovoj sigurnosti.
U drugim zemljama, kao što su Francuska i Nemačka, zaštita privatnosti je na prvom mestu i veoma se retko može naići na priče u kojima je otkriven identitet deteta, ili da su deca stavljena u negativni kontekst. Dok su u zemljama, poput Amerike i Australije, neki od težih slučajeva ’iskorišćeni’ od strane medija da se napravi pritisak na tamošnje vlasti da se promene zakoni koji će više voditi računa o deci.
Svaka država odredjuje svoje zakone i pravne okvire za oblasti koje su njoj od značaja, shodno svojim potrebama i tradiciji, nema jednog jedinstvenog usaglašenog principa. Kada je reč o osetljivoj oblasti nema mesta izgovoru o pravnim prazninama i nadležnost nemaju pojedini državni organi koji bi proizveli njihovo eventualno ne činjenje koje bi decu / žrtve nasilja i eksploatacije praktično ostavilo bez zaštite.