U Srbiji više od 800.000 ljudi boluje od dijabetesa koji je postao jedan od najvećih zdravstvenih problema u svetu, upozoravaju lekari i naglašavaju važnost pravovremene dijagnoze i lečenja te bolesti, kao i to da redovan medicinski nadzor, pravilna ishrana, fizička aktivnost i preventivni skrining mogu značajno doprineti smanjenju rizika od razvoja šećerne bolesti.
Gojaznost i dijabetes tipa 2 predstavljaju dva međusobno povezana globalna zdravstvena izazova koji su u velikoj meri odgovorni za niz ozbiljnih komplikacija i skraćenje životnog veka.
Gojaznost se često smatra jednim od glavnih faktora rizika za razvoj dijabetesa tipa 2, dok dijabetes može dodatno pogoršati posledice gojaznosti. Zajedno, ove bolesti utiču na fizičko i mentalno zdravlje pojedinaca, povećavajući broj hospitalizacija, troškove zdravstvene zaštite i preuranjenu smrtnost. Ipak, s obzirom na savremene terapijske pristupe, mogućnosti za prevenciju i raniju dijagnozu, postoji realna šansa za uspešno upravljanje ovim bolestima i smanjenje njihovog uticaja na svakodnevni život. Ovaj tekst detaljno razmatra uzroke, simptome, rizike, prevenciju, savremene terapije, uključujući lekove i njihove galenske oblike, kao i životne navike koje mogu značajno uticati na zdravlje. https://www.youtube.com/watch?v=ziYLpg3tO_8
Povezanost gojaznosti i dijabetesa
Gojaznost je glavni faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2, jer uzrokuje metaboličke promene u organizmu koje ometaju normalnu funkciju insulina. Insulin je hormon koji omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu iz krvi i koriste je kao izvor energije. U uslovima prekomerne telesne mase, posebno kod gojaznosti u predelu trbuha (abdominalna gojaznost), telo postaje otporno na insulin, što znači da nivo šećera u krvi ostaje povišen. Ovo stanje je poznato kao inzulinska rezistencija, i ono dovodi do razvoja dijabetesa tipa 2.
Pored toga, gojaznost doprinosi hroničnim upalama u telu koje dodatno otežavaju delovanje insulina. S godinama, pankreas (koji proizvodi insulin) postepeno gubi sposobnost da stvara dovoljno insulina, što dovodi do toga da nivo glukoze u krvi postaje visok i konstantan – stanje koje karakteriše dijabetes.
Uz to, osobe sa dijabetesom često imaju povišen krvni pritisak, dislipidemiju (povišen nivo lošeg holesterola i triglicerida), kao i povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, što sve zajedno povećava učestalost komplikacija.
Prvi simptomi gojaznosti i dijabetesa
Iako gojaznost može biti očigledna, dijabetes tipa 2 se često razvija postepeno, bez jasnih simptoma u početnoj fazi. Neki od najčešćih simptoma koji ukazuju na mogućnost razvoja dijabetesa uključuju:
- Povećana žeđ i učestalo mokrenje: Višak šećera u krvi izaziva povlačenje tečnosti iz tela, što dovodi do povećane žeđi i čestog mokrenja. Ovo je jedan od prvih simptoma dijabetesa tipa 2.
- Umor i iscrpljenost: Zbog nemogućnosti da telo koristi glukozu kao izvor energije, ljudi sa dijabetesom osećaju stalnu umornost, čak i ako dovoljno spavaju.
- Zamagljen vid: Visok nivo šećera u krvi može uzrokovati otekline u očnim lećama, što dovodi do privremenog zamagljenog vida.
- Neobjašnjiv gubitak težine: Iako osobe sa dijabetesom često imaju povećan apetit, njihovo telo ne može efikasno koristiti kalorije, što dovodi do gubitka telesne mase.
- Učestale infekcije: Visok nivo šećera može oslabiti imunološki sistem, čineći organizam podložnijim infekcijama.
Gojaznost, s druge strane, obično se prepoznaje po nagomilanom masnom tkivu, naročito u abdominalnoj regiji. Ovaj tip gojaznosti je najopasniji, jer direktno povećava rizik od razvoja dijabetesa, hipertenzije, kardiovaskularnih bolesti, pa čak i određenih vrsta raka.
Rizici i komplikacije povezane sa gojaznošću i dijabetesom
Oba stanja, gojaznost i dijabetes tipa 2, mogu izazvati brojne komplikacije koje značajno utiču na kvalitet života. Među najopasnijim komplikacijama su:
- Kardiovaskularne bolesti: Visok nivo šećera u krvi, gojaznost i hipertenzija zajednički povećavaju rizik od srčanog udara, moždanog udara i drugih ozbiljnih bolesti srca. Dijabetes povećava šanse za nastanak ateroskleroze (skrivanje arterija), što može dovesti do blokada krvnih sudova.
- Dijabetička neuropatija: Oštećenje nerava, posebno u ekstremitetima, je vrlo česta komplikacija dijabetesa. To može uzrokovati gubitak osećaja u rukama i nogama, kao i bolove i peckanje.
- Dijabetička retinopatija: Visoki nivoi glukoze mogu oštetiti krvne sudove u očima, što može dovesti do gubitka vida. Retinopatija je jedan od vodećih uzroka slabljenja vida u razvijenim zemljama.
- Dijabetička nefropatija (oštećenje bubrega): Dugotrajno povišen nivo šećera može uzrokovati oštećenje krvnih sudova u bubrezima, što može dovesti do bubrežne insuficijencije, pa čak i potrebe za dijalizom.
- Povećana sklonost ka infekcijama: Osobe sa dijabetesom i gojaznošću imaju slabiji imunološki sistem, što povećava sklonost ka infekcijama, posebno u stopalima i koži.
Savremene terapije u lečenju gojaznosti i dijabetesa
U poslednjim decenijama, medicina je napravila značajan napredak u lečenju dijabetesa i gojaznosti. Uz pravilnu terapiju, ove bolesti se mogu efikasno kontrolisati i upravljati njima. Neki od najnovijih pristupa uključuju:
- Terapija insulinom: Iako je insulin osnovna terapija za osobe sa dijabetesom tipa 1, danas se koristi i za neke pacijente sa dijabetesom tipa 2. Savremeni oblici insulina, kao što su dugodelujući i kratkodelujući inzulini, omogućavaju precizniju kontrolu nivoa glukoze u krvi.
- GLP-1 agonisti: Ovi lekovi pomažu u povećanju proizvodnje insulina kada je to potrebno, smanjuju apetit i poboljšavaju kontrolu glukoze. Takođe, imaju i efekte smanjenja telesne mase, što ih čini korisnim za osobe sa dijabetesom i gojaznošću.
- SGLT-2 inhibitori: Ovi lekovi sprečavaju reapsorpciju glukoze u bubrezima, što dovodi do njenog izbacivanja iz organizma putem mokraće. Smanjuju nivo šećera u krvi i imaju zaštitni efekat na bubrege i srce.
- Metformin: Jedan od najčešće korišćenih lekova za dijabetes tipa 2. Metformin poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje proizvodnju glukoze u jetri, čime pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera.
- Lecitin i suplementi: Lecitin, omega-3 masne kiseline i drugi suplementi često se koriste kao dopuna terapiji, jer mogu pomoći u smanjenju telesne mase, poboljšanju ravnoteže holesterola i zdravlju srca.
Galenski oblici lekova u lečenju dijabetesa i gojaznosti
Galenska farmacija se bavi izradom i prilagođavanjem lekova u obliku koji omogućava njihovu optimalnu primenu. U lečenju dijabetesa i gojaznosti, galenska farmacija igra važnu ulogu u proizvodnji sledećih oblika lekova:
- Tablete i kapsule: Lekovi kao što su metformin, GLP-1 agonisti, SGLT-2 inhibitori, i drugi antidiabetici najčešće dolaze u formi tableta ili kapsula, što omogućava lako uzimanje i preciznu dozu.
- Injekcije: Insulin i GLP-1 agonisti obično se primenjuju putem injekcija. Iako je ovo složeniji oblik primene, omogućava precizno doziranje i efektivnu kontrolu šećera u krvi.
- Praškasti oblici: Neki suplementi i terapije mogu se naći u prahu koji se razređuje i pije. Ovi oblici omogućavaju unos velikih količina aktivnih sastojaka u jednom obroku.
Gojaznost i dijabetes tipa 2 predstavljaju ozbiljan globalni problem koji zahteva sveobuhvatan pristup u prevenciji, dijagnozi i lečenju. Savremene terapije, kao što su lekovi koji utiču na insulin, glukozu i telesnu masu, kao i promene u životnim navikama, mogu značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija. Međutim, ključ uspeha leži u ranom prepoznavanju simptoma, pravovremenoj dijagnozi, kao i stalnom medicinskom nadzoru. S obzirom na to da su gojaznost i dijabetes međusobno povezani, sprečavanje jednog od ovih stanja može imati dugoročan pozitivan uticaj na smanjenje učestalosti drugih. U konačnici, važna je edukacija, promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i samopomoći, ali i adekvatna medicinska terapija, kako bi se postigla optimalna kontrola oba stanja i sprečile ozbiljne zdravstvene komplikacije.
Milan Petrović
