Knjaževac 29/07/2022
U svim sferama javnog I privatnog života, možemo se susresti sa diskriminacijom prema Romkinjama, ženama koje se suočavaju sa ozbiljnim problemima u pokušajima ostvarivanja osnovnih ljudskih prava.
Diskriminacija, koja dobija oblike dvostruke i višestruke diskriminacije prisutna je u svakoj društvenoj oblasti od obrazovanja, zdravstvene zaštite, preko zapošljavanja do nasilja u porodici i u široj okolini. Kršenja ljudskih prava Romkinja su pogoršana nizom faktora, kao što su izolacija, siromaštvo, nepismenost, zdravstveno stanje, nedostatak vlasništva nad imovinom, neposedovanje ličnih dokumenata i državljanstva…
Kao jedan od značajnih uzroka krajnje nezavidnog položaja romskih žena, svakako je rano stupanje u brak, rađanje i materinski status, kao i nivo obrazovanja. Najzad, prema podacima o ekonomskoj aktivnosti Roma i Romkinja u Srbiji može se zaključiti da je u međupopisnom periodu značajno opao procenat zaposlenih Roma i Romkinja i to za 5,95 odsto. O ekonomskoj nemoći govore i podaci koji ukazuju na to da više od jedne četvrtine (27,6%) od ukupnog broja romskih domaćinstava svoje prihode ostvaruje preko socijalnih primanja.
Kao najugroženiji subjekat romske zajednice izdvajaju se devojčice, za koje najveći problem predstavlja činjenica da napuštaju školovanje I zasnivaju porodice u ranom stadiumu obrazovanja. Za vreme njihovog školovanja one nailaze na diskriminaciju u školama od druge dece ili nastavnika, sede u zadnjim klupama, isključene su od društvenih igara za vreme odmora ili vanškolskih aktivnosti I bivaju upućene samo na svoje sunarodnice vršnjakinje. U porodici sa niskim stepenom obrazovanja one nemaju podršku za učenje ili nastavak školovanja. Obično već od petog razreda ostaju kući da čuvaju mlađe sestre i braću, da pomažu u kući. Roditelji nisu spremni da ulažu u njihovo obrazovanje jer će se udati i doprinositi drugoj porodici.
Romskim devojčicama se još od detinjstva, kao prioritet nameće rad na očuvanju romskih porodica i poštovanje tradicije koja često ima loše posledice po život devojčica. Poseban problem predstavlja činjenica da devojčice napuštaju školovanje i zasnivaju porodice između 15. i 19. godine. Čak 43 odsto devojčica romske nacionalnosti u ovom uzrastu prekida školovanje radi udaje. Kod devojčica iste dobi u opštoj populaciji ovaj procenat je četiri odsto. Posledice isključenosti iz obrazovanja utiču na konkurentnost Romkinja na tržištu radne snage – udeo nepismenih u ukupnoj romskoj populaciji starijoj od devet godina sa 15,1 odsto i dalje je iznad nacionalnog proseka od dva odsto. Podaci koji ukazuju na stečeni stepen stručne spreme jesu da: preko trećine Roma i Romkinja – 34,2 odsto nema završenu osmogodišnju školu, trećina Roma i Romkinja ima osnovno obrazovanje; udeo Roma i Romkinja sa srednjim obrazovanjem je 11,5 odsto, a sa visokim samo 0,7 odsto.
U romskoj zajednici, postoje ogromni potencijali I kapaciteti medju mladim Romkinjama koji se gube I rasipaju jer im nisu osigurane osnovne pretpostavke za njihovo dokauivanje, obrazovanje I život, jer žive bez materijalnih, urbanih I drugih osnovnih uslova.
