Knjaževac 05/08/2022
U romskoj populaciji, rodne nejednakosti su izuzetno izražene i uz druge nepovoljne socio-ekonomske faktore, pre svega siromaštva I marginalizacije romske zajednice one imaju negativan uticaj na zdravlje i informisanost o zdravlju Roma, dok predstavljaju I izvor izuzetno visoke rasprotranjenosti nasilja u porodici.
Kao ključni razlozi za siromaštvo Roma, socijalnu isključenost I njihovu migraciju ka zemljama EU, izdvaja se masovna nezaposlenost koja dovodi do izrazito nepovoljnog položaja Roma kako na tržištu rada tako i u društvu. Romska zajednica predstavlja jednu od najzapostavljenijih etničkih grupa, I njihov položaj odlikuje nizak stepen ekonomske aktivnosti, velika zastupljenost rada u neformalnom sektoru, visoka nezaposlenost, obavljanje najtežih i najmanje plaćenih poslova, nedovoljno inventivan i efikasan sitem na državnom i lokalnom nivou u sprovođenju planskih dokumenata. Dok se kao dva osnovna faktora koja doprinose nepovoljnom položaju Roma na tržištu rada i koja većinu Roma ograničavaju na nisko plaćena i privremena zanimanja izdvajaju se : nizak nivo obrazovanja i stručne obuke i diskriminacija od strane potencijalnih poslodavaca.
Zdravstvena zaštita Roma: Većina romskih domacinstava ima ograničene izvore prihoda, to su uglavnom prihodi od sezonskih radova u poljoprivredi i građevinarstvu, rad u sivom sektoru, sakupljanje sekundarnih sirovina, i socijalna pomoć od države. Uslovi života većine Romkinja su loši. One žive u neuslovnim objektima I infrastrukturno neuređenim naseljima koja nemaju vodu, struju i kanalizaciju, pretežno su nezaposlene i nemaju stalne prihode. Romkinje koje su u radnom odnosu, kao i ostali zaposleni, često se suočavaju sa problemom neuplaćivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje, od strane poslodavaca.
U poređenju s opštom populacijom, Romkinje i deca imaju slab pristup zdravstvu, a brojna istraživanja pokazuju da veliki broj Roma u Srbiji nema zdravstveno osiguranje. Romi u marginalizovanim naseljima lošije su informisani o zdravstvenim rizicima i pitanjima kao što su zdravlje repoduktivnih organa i poznavanje načina prenošenja polnih bolesti.
Romkinje su retko u situaciji da donose potpuno slobodnu odluku o reprodukciji, jer su “slobodni izbori” često nametnuti ili ograničeni, neposrednim ili posrednim društvenim, ekonomskim i kulturnim faktorima. One obično ne mogu da odlučuju o tome šta žele, već kako se od njih očekuje da odluče, ili kako moraju da odluče. Romkinje najčešće nemaju pristup informacijama o kontroli rađanja, ne učestvuju u odlučivanju i planiranju porodice, broju dece i razmaku između porođaja. Planiranje porodice je deo reproduktivne slobode samo ako su žene stvarno slobodne da donose samostalno odluke, bez pomena o bilo kakvoj prisili, što za većinu romskih žena još uvek predstavlja izazov.
Broj trudnoća, prekida trudnoće i porođaja, materinstvo, siromaštvo, nasilje, i drugi faktori, neposredno utiču na reproduktivno zdravlje žene. Veliki broj trudnoća I porođaja, posebno kratki vremenski razmaci između dve trudnoće i veliki broj prekida trudnoće, posebno ugrožavaju ženino zdravstveno stanje.
Zdravstvene medijatorke: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije iniciralo je 2008. godine projekat u okviru kojeg je formirana mreža zdravstvenih medijatorki, kroz koju su edukovane i osnažene za podršku romskim zajednicama u sistemu zdravstvene zaštite, a pre svega porodicama sa malom decom. zdravstvene madijatorke iz romske zajednice s ciljem da se unapredi zdravlje Roma, naročito žena i dece, da se poboljša dostupnost zdravene zaštite, nivo informisanosti o zdravlju i smanji nejednakosti. Sprovedene mere i aktivnosti dovele do povećanja broja zdravstveno osiguranih osoba, vakcinisane dece, sistematskih pregleda Roma uključenih u savetovališta i preventivne centre domova zdravlja, onih koji su izabrali lekara, usvojili zdrave stavove života, stekli znanja o kontroli zdravlja, zaštiti od zaraznih bolesti, planiranju porodice, štetnosti psihoaktivnih supstanci, pravilnoj ishrani i čuvanju namirnica, ličnoj i opštoj higijeni, značaju uklanjanja otpada, nasilju, zanemarivanju, zlostavljanju, trogivni ljudima, pravima iz socijalne i zdravene zaštite, kao i zdravenstonog osiguranja.
