Knjaževac 26/09/2022
Medijsko zakonodavstvo pitanje zaštite privatnosti, pitanje zaštite maloletnika, pitnje prava na zaboravi, sva ova povezana pitanja su mnogo detaljnija u odnosu na krivično zakonodavstvo.
Zakon o janominformisanju i medijima vrlo precizno definiše izveštavanje o krivičnim delima i kaže da se informacije mogu objaviti samo ako su iznete na glavnom pretresu, da glani pretres može biti javan ili ili da su informacije dobijene od organa javnih vlasti.
Pružalac medijskih usluga je dužan da zaštiti inentitet maloletnika kad to nije učinio organ javne vlasti ili druga lica, uključujući i drugog izdavača medija – čije saopštenje ili izjavu objavljuje ili prenosi.
Kada je reč o izveštavanju o deci – žrtvama, mediji moraju biti fokusirani na očuvanje dostojanstva i neotkrivanje identiteta žrtve. Izveštavanje o deci zahteva posebnu vrstu edukacije i profesionalizacije novinara, koji su nužni kad su u pitanju medijski sadržaji koji se tiče dece.
Kako izveštavati o žrtvama
Zbog sve većih problema sa izveštavanjem o deci koja su žrtve zlostavljanja, nasilja, saobraćajnih i drugih nesreća, korisno je ukazati i na preporuke za intervjuisanje žrtava koje daje Dart centar za novinarstvo i traumu u vodiču koji je dostupan novinarima širom sveta.
Ovaj centar navodi sledećih pet osnovnih pravila za intervjuisanje žrtava kojih bi trebalo da se pridržavaju novinari kako bi napisali priču koja ne krši etičke norme i ne ostavlja iza sebe velike trauma:
- Uvek se odnosite prema žrtvama sa dostojanstvom i poštovanjem – onako kako biste želeli da se odnose prema vama u sličnoj situaciji. Novinari će uvek tražiti da priđu preživeliima, ali to treba da rade pažlljivo znajući kada je pravi momenat za povlačenje.
- Obavezno se predstavite: „Ja sam Petar Petrović iz Danasa i radim priču o Jasninom životu“. Nemojte biti iznenađeni ako prva reakcija bude gruba i odbojna, naročito ako su u pitanju roditelji žrtve malog deteta. Ostanite pribrani i nemojte odreagoviti istom žustrinom.
- Možete izraziti saučešće, ali nikad nemojte reći da razumete kako se osećaju. Isto tako ne treba se iznenaditi ako odgovor bude „Žao mi je, jednostavno nije dovoljno“, naročito ako pišete o žrtvama političkog nasilja.
- Ne treba preterivati sa pitanjima. Najbolje je započeti sa laganim uvodom, recimo sa: „Možete li mi reći nešto o Petrovom životu?“ ili „Šta je Petar voleo da radi? Da li je imao neki hobi?“ Zatim SLUŠAJTE! Najgora stvar koju novinar može da uradi jeste da postavlja suviše pitanja.
- Posebno treba biti pažljiv kada se intervjuišu rođaci nestalih. Treba naglasiti da radite profil žrtve pre nego što je nestala, a ne čitulju. Ukoliko ne možete da dođete do informacija o žrtvi ili svedoku, kontaktirajte nekog od rođaka ili u krajnjem slučaju pogrebni zavod da biste dobili informacije koje su vam neophodne. Ako reakcija odbijanja bude gruba i neprijatna, ipak ostavite kontakt telefon ili vizit kartu i recite da vas nazovu kad budu hteli da pričaju. To najčešće vodi do najboljih priča.
