Rodna ravnopravnost u Romskoj zajednici

Kroz razgovore sa ženama iz razlčitih mesta, različitog materijalnog i društvenog statusa, iako ne u svim, u velikom broju zajednica, može se zaključiti da rodna ravnopravnost i te kako postoji.

Romkinjka ne mora uvek da bude namučena, bez poštovanja ukućana, obrazovanja i da bude samo “žena za kuću”. Naravno, u mnogim porodicama još uvek postoje takvi slučajevi, dok se sa druge, lepše strane, nalazi grupa žena koja je poštovana u porodici, školovana, emancipovana, sa lepim manirima i dobrim materijalnim statusom. Nažalost ne može se reći da većina žena tako živi u romskoj zajednici.

Bez osnovnog obrazovanja, sposobnosti čitanja i pisanja, teško je ili gotovo nemoguće zaposliti se. Neretko se dešava i diskriminacija od strane poslodavca ili zaposlenih, pa romkinje bez obrazovanja najčešce ostaju osuđenje titulom “žene za kuću”.

 

Pripadnica zajednice ispričala nam je svoju priču koja delom i ne liči na onu koju smo svi navikli da slušamo kada je u pitanju romski brak sa prodajom mlade, “crvenim čaršavom” i ostalim običajima vezanim za njihovu kulturu.

Kao maloletna, pobegla je od kuce i udala se. Po drhtavom glasu i emocijama koje su proradile dok je govorila o pokojnom suprugu, reklo bi se, da je to zaista bio jedan brak pun ljubavi.
U braku sa mužem bila poštovana od strane ukicana i supruga licno.

Nije osećala nikakvu razliku i nije delila probleme sa kakvim su se susretale druge devojke koje su na takav nacin ulazile u bračnu zajednicu.

Jedina tragedija koja je zadesila porodiciu, bila je prerana smrt njenog supriga.

 

Druga sagovornica, žena velikog srca, podelila je sa nama i deo života pre udaje.
Imala je srećno i kako kaže odlično detinjstvo. Oca je rano izgubila, pa joj je majka imala ulogu oba roditelja. Po završetku osnovne, upisala je šnajdersku školu, ali je ubrzo napustila i otpočela pevačku karijeru. U Zaječaru je odmah po dolasku dobila ponudu da bude deo benda, gde je upoznala čoveka za kog se samo par meseci kasnije udala.

Sa svojih 26. godina, posle 3 godine braka, dobila je sina kome se posvetila i prekinula svoju muzičku karijeru. Pored muzike, bavila se i hraniteljstvom pa je pored sopstvenog sina, još dvoje dece naučila pravim vrednostima i izvela ih na put.

Na pitanje o ranoj udaji i poštovanju žena u zajednici, nije imala pozitivno mišljenje. Kako sagovornica kaže većina žena u romskoj zajednici nije poštovana i nema pravo glasa u kući, a rana udaja joj se nikako ne dopada. Smatra da za brak treba imati godine i zrelost.

Skladan brak, sreća, međusobno poštovanje i odlični uslovi za život čine ovu porodicu idealnom.
Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016-2020. godine, predvidela je veće ekonomsko osnaživanje žena. Ravnopravnost polova postaje jedan od osnovnih elemenata u reformskim procesima. Situacija je mnogo složenija u pogledu života i prava Romkinja, koje su često žrtvedvostruke i/ili višestruke diskriminacije.

 

Post Author: Rtvm2020

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *